Ledena pecIna DEO 1.

Category: Photography

LEDENA PECINA

 

Nakon ovih 8 Godina kolko vec zivim u Svajcarskoj i prilicno puno predjenih kilometara uzduz i popreko mogu slobodno reci da je kanton Graubünden najlepsi kanton bar sto se prirode tice. U potrazi za lepim motivima za fotografisanje put me je uvek nekako vodio u ovaj kanton neverovatne prirode. Ovoga puta u lovu na glecer. Prosle godine sam imao tu srecu da mozda i poslednji put vidim Rohne glecer u Kantonu Valis koji je pred potpunim nestajanjem danas. 

 

Sa prilicno sturim I nepotpunim informacijama i sa ispostavice se na kraju prilicno losim planom upustio sam se sa moji prijateljem Josipom u ovaj lov. Odlucili smo da se dobro naspavamo i da ne krenemo kao po obicaju ranom zorom vec tek od 7:00. Nakon 3 sata voznje stigli smo na odrediste, do glavne zeleznicke u malom skijaskom centru. Odatle se dalje moze jedino saonicama ili autom ali samo uz specijalnu dozvolu koju mi nismo imali. Sledi pesacenje lepo ocisccenim putem do Hotela do koga se stize nakon 2.5 sata pesacenja. Posto nismo hteli da gubimo vteme i sacekamo da saonice krenu, a i iskreno nisam imao zelje da mucim jadne konje da nas vuku odlucili smo da i taj deo puta predjemo pesice. I nakon 2.5 sata stigli smo do Hotela. Ispostavice se kasnije da smo previse snage potrosili upravo na ovoj deonici puta. 

 

Jos nekih pola sata se hota dobro utabanim stazama i onda se vec prelazi na pesacenje po dubokom snegu. Ovde je kretanje bez Krplji za sneg uopste nije moguce. Nisam cak ni znao kako se to zove na srpskom jer mi u zivotu nisu nikad trebale, ali elem… Dva sata kretanja kroz sneg ispod kojeg se cuje voda koje tece potocima i stize se do prvih uzvisenja. Na pocetku su to omanji brezuljci dok kasnije put vodi na samu planinu. I tu vec onako iscrpljeni od sad vec poduzeg pesacenja pocinjemo da osecamo umor. Gubimo sve vise snage cestim propadanjem u dubok sneg. Najvecu opasnost predstavljaju nanosi mekanog snega izmedju stena gde se veoma lako upadne. Teren je izuzetno strm, a ispod snega je sve vise i vise kamenja i stena. Svesni smo da je po takvom terenu opasnost od povreda velika. 

 

Iako celim putem vreme izuzetno prijatno za pesacenje sada vec postaje dosta lose. Vidljivost se smanjuje sto nam otezava kretanje i smanjuje mogucnost da lociramo ulaz u glecer. Postavljamo sebi ciljeve, samo jos do one stene, a kad stignemo do nje onda samo jos do sledece i sve tako dok ne svatimo da je ovo nemoguca misija. Iscrpljeni i sada vec sa opravdanim strahom da necemo imati dovoljno vremena da se vratimo nazad pocinjemo da razmisljamo da odustanemo. Zelja je i dalje velika da stignemo do cilja. Kamenje koje se obrusava je jasan znak da moramo nazad. Opasnost od lavina je poslednje upozorenje da moramo nazad. Pravimo kracu pauzu i okrecemo ledja gleceru. Ostaje tu na dohvat ruke. Nakon predjenih 16 km i 7 sati pesacenja moramo priznati poraz. 

 

Dani nakon ove avanture su protekli u planiranju sledeceg pohoda.Odlucili smo da vec za dve nedelje pokusamo opet.

 

 

Nastavice se…

Glecer (3 of 3)

Top